Stani ispred ogledala i posmatraj svoju sliku! Okretanjem (dva) točka (koja se nalaze na krajevima cilindra koji drže ogledala) možeš da menjaš prizor: sa jednim vidiš sebe debljim ili tanjim, sa drugim nižim ili višim, po želji.
Ako na ravno ogledalo padnu paralelni svetlosni zraci, oni će biti paralelni i posle odbijanja. Kada promenimo zakrivljenost ogledala ovo više ne važi. Udubljena (konkavna) ogledala skupljaju svetlosne zrake, a ispupčena (konveksna) ih rasipaju (svetlosne zrake koje na njih padaju paralelno). Zato se slika deformiše.
U renesansnom slikanju je bilo naročito u modi pravljenje anamorfoze. Ovo je suprotna pojava od one što mi ispitujemo: naizgled haotična forma u sfernom (obično u obliku cilindra) ogledalu dobija smisao.
U davnim vremenima ogledalo je bilo luksuzna stvar. Imalo je mističan značaj: smatrali su ga kapijom za ulaz u drugi svet, koja može da nam ukrade dušu. U pričama se često javljaju magična ogledala.
